Kopaonik

Kopaonik – planina za sva godišnja doba

Postoje planine na koje se ide zbog skijanja, neke biramo zbog prirode i mira, a neke zbog dobrog provoda. Kopaonik je pomalo od svega.

Najpoznatiji ski-centar Srbije zimi živi u ritmu skijaša i snoubordera, dok se sa dolaskom toplijih dana potpuno menja – bele staze postaju zelene padine, skije zamenjuju patike i bicikli, a planina otkriva svoju mirniju stranu.

Zato Kopaonik odavno nije samo zimska destinacija. Ovde možete provesti aktivan vikend u prirodi, porodični odmor, nekoliko dana u spa centru ili čitavu nedelju istražujući planinske staze i okolinu.

A uz veliki broj sunčanih dana tokom godine, nije slučajno što Kopaonik često nazivaju i „planinom sunca“.

Kopaonik zimi – tamo gde počinje skijanje

Kada padne sneg, Kopaonik postaje sasvim drugačije mesto. Žičare kreću od ranog jutra, skijaši se okupljaju na stazama, a centar planine dobija onu prepoznatljivu zimsku atmosferu zbog koje mu se mnogi vraćaju iz godine u godinu.

Kopaonik je najveći ski-centar u Srbiji i nudi veliki broj staza različitih nivoa težine, pa je podjednako zanimljiv početnicima i iskusnim skijašima.

Ako tek učite da skijate, na raspolaganju su ski-škole, instruktori i blaže staze pogodne za početnike i decu. Iskusniji skijaši i snouborderi mogu da istražuju zahtevnije delove skijališta, dok oni koji žele nešto drugačije mogu da probaju nordijsko skijanje ili sadržaje u Snow parku.

A ako vam jedan dan na snegu nije dovoljan, tu je i noćno skijanje. Spuštanje osvetljenom stazom dok je ostatak planine već u mraku jedno je od iskustava koje zimskom Kopaoniku daje posebnu atmosferu.

Ipak, odmor na Kopu ne mora da znači da ćete ceo dan provesti na skijama. Možete ručati u nekom od brojnih restorana, provesti popodne u bazenu ili spa centru, a uveče izaći u neki od kafića i barova.

Upravo ta kombinacija skijanja, odmora i provoda čini ga dobrim izborom i kada putujete sa društvom u kojem ne žele baš svi da skijaju.

A onda dođe leto...

Kada se sneg otopi, Kopaonik ne odlazi na pauzu. Samo promeni karakter.

Umesto skijaša, planinske staze preuzimaju šetači i biciklisti. Bele padine postaju livade, a oko vas ostaju šume, planinski pejzaži i pogledi koji se pružaju kilometrima.

Ako volite pešačenje, možete birati između kraćih šetnji i ozbiljnijih planinarskih tura. Jedan od ciljeva svakako može biti Pančićev vrh, najviša tačka Kopaonika na 2.017 metara nadmorske visine.

Za mirniji dan možete krenuti ka Metođu, istraživati staze i vidikovce Nacionalnog parka ili jednostavno pronaći mesto sa lepim pogledom i dozvoliti sebi da nekoliko sati ne radite – ništa.

I to je sasvim legitimna aktivnost na Kopaoniku.

Za one kojima šetnja nije dovoljno uzbudljiva

Letnji Kopaonik može da bude i prilično adrenalinski.

Planinu možete istraživati biciklom, dok turistički centar tokom letnje sezone nudi različite avanturističke i zabavne sadržaje. U zavisnosti od aktuelne ponude, tu mogu biti bob na šinama, zip-line, tjubing i druge aktivnosti.

Ako putujete sa decom, dostupni su različiti sportski i zabavni sadržaji, pa Kopaonik može biti dobar izbor i za porodični odmor.

A ako je vaša definicija aktivnosti „šetnja do spa centra“, ni tu nema problema. Veliki broj hotela nudi bazene, saune, masaže i wellness sadržaje, pa aktivan dan vrlo lako može da se završi sa nekoliko sati potpunog odmora.

Nacionalni park Kopaonik – mnogo više od turističkog centra

Iza hotela, restorana i žičara nalazi se sasvim drugačiji Kopaonik.

Deo planine proglašen je Nacionalnim parkom 1981. godine, zahvaljujući izuzetnom prirodnom bogatstvu, očuvanim šumama i velikom broju biljnih i životinjskih vrsta.

Kada se udaljite od turističkog centra, pejzaž vrlo brzo menjaju guste šume, planinske livade, potoci, stene i vidikovci. Kopaonik je dom brojnim biljnim i životinjskim vrstama, među kojima ima retkih, endemičnih i zaštićenih.

Zato vredi ostaviti makar jedan dan za upoznavanje Kopaonika van ski-centra. Pešačke staze vode ka različitim delovima Nacionalnog parka, a među poznatijim mestima su Metođe, Markova stena, Jankove bare i Oštri krš.

Pančićev vrh – na krovu Kopaonika

Sa 2.017 metara, Pančićev vrh je najviša tačka Kopaonika i jedno od njegovih najprepoznatljivijih mesta.

Ime je dobio po Josifu Pančiću, čuvenom srpskom botaničaru koji je ovu planinu istraživao i posebno voleo. Na vrhu se nalazi i njegov mauzolej.

Kada je vreme vedro, sa viših delova Kopaonika otvaraju se široki pogledi prema okolnim planinama i dolinama. Vredi zastati i na trenutak zaboraviti na sledeću stazu, aktivnost ili plan za taj dan.

Kopaonik za gurmane

Planinski vazduh ima jedan prilično pouzdan efekat – brzo ogladnite.

Pored moderne hotelske i restoranske ponude, vredi potražiti i tradicionalnu kuhinju ovog kraja: domaće sireve i kajmak, suhomesnate proizvode, pite, jela od mesa i druge lokalne specijalitete.

Ako se udaljite od glavnog turističkog centra, možete pronaći i manje restorane i domaćinstva u kojima je naglasak na domaćoj hrani i lokalnim proizvodima.

Jer posle nekoliko sati provedenih na planini, retko ko sanja o maloj salati.

Šta obići u okolini Kopaonika?

Ako ostajete nekoliko dana, ne morate se zadržati samo na planini.

U podnožju Kopaonika nalazi se Jošanička Banja, poznata po termalnim izvorima, dok nešto dalje možete istraživati Rašku i kulturno-istorijsko nasleđe ovog dela Srbije.

Šira okolina bogata je srednjovekovnim manastirima, tvrđavama i drugim tragovima istorije, pa boravak na Kopaoniku lako možete spojiti sa jednodnevnim izletom.

Gde odsesti na Kopaoniku?

Jedna od prednosti Kopaonika jeste veliki izbor smeštaja.

Ako želite da budete u centru dešavanja i što bliže ski-stazama, možete birati između brojnih hotela i apartmana u centralnoj zoni. Mnogi hoteli nude bazene, spa i wellness centre, restorane i sadržaje za decu.

Ako vam je važniji mir ili želite povoljniju opciju, pogledajte apartmane, vikendice i hotele u okolnim naseljima i dalje od centra.

Izbor zato ne zavisi samo od toga koliko želite da potrošite, već i od toga kakav Kopaonik želite da doživite – onaj u kojem ste prvi na žičari, onaj u kojem jutro počinje dugim doručkom i bazenom ili onaj malo dalje od gužve, okružen šumom i tišinom.

Kada posetiti Kopaonik?

Zimi – zbog skijanja, snouborda, snega i atmosfere velikog planinskog ski-centra.

U proleće – za mirniju planinu i prve duže šetnje, uz spremnost na veoma promenljivo vreme.

Leti – za hiking, biciklizam, izlete, aktivnosti na otvorenom, porodični odmor ili beg od gradske vrućine.

U jesen – za šetnje, manje gužve, mir i Kopaonik u potpuno drugačijim bojama.

Dobro je znati pre puta

Kopaonik ume da pokaže sasvim različita lica – i ne mislimo samo na godišnja doba.

Tokom zimskih vikenda, praznika i školskih raspusta računajte na veće gužve, posebno u centru i na popularnijim delovima skijališta. Ako možete da birate termin, radni dani često znače opuštenije skijanje i manje čekanja.

Ako dolazite leti, nemojte da vas zavara prognoza iz grada. Vreme na Kopaoniku može da se promeni veoma brzo, a zbog nadmorske visine i usred leta može biti hladno, vetrovito, kišovito ili maglovito. Topliji sloj odeće i zaštita od kiše zato nisu preterivanje čak ni u julu ili avgustu.

Proleće i jesen mogu biti prelepi i mnogo mirniji, ali vreme ume da bude posebno nepredvidljivo. Ako planirate duže šetnje i aktivnosti na otvorenom, proverite prognozu neposredno pre puta i imajte rezervni plan.

I još nešto – ako zamišljate potpuni mir, malu planinsku kućicu i samo zvuk šume, centralni Kopaonik možda nije ono što tražite. U sezoni je ovo veoma živ turistički centar, sa mnogo hotela, apartmana, restorana, automobila i posetilaca. Za mirniji odmor razmotrite smeštaj dalje od centra.

Jedna planina, mnogo različitih odmora

Možda je upravo to razlog zbog kojeg se ljudi Kopaoniku vraćaju.

Prvi put možete doći zbog skijanja. Sledeći put zbog vikenda sa društvom. Onda otkriti da vam se zapravo najviše dopada leti, kada možete satima da hodate kroz Nacionalni park. A nekog narednog puta možda nećete planirati ništa osim dobrog hotela, spa centra i nekoliko dana odmora.

Kopaonik ne morate svaki put doživeti na isti način.

Dovoljno je da izaberete godišnje doba – i način na koji želite da ga upoznate.